10. 3. 2021.

Slađana Tuksar / Požarevac

Slađana Tuksar se od rođenja bori sa predrasudama o Romima, a danas zna da je još teže biti samostalna žena, kojoj god etničkoj zajednici da pripada

Slađana Tuksar (45) živi u Požarevcu i u tom gradu sigurnim koracima gradi svoje snove. S osmehom na licu i blagom bojažljivošću u pogledu dočekala nas je na vratima svog malenog carstva, radnje u koju sa sinom Stefanom (24) ugrađuje nade, ambicije i iznad svega ljubav. Uostalom, „Sve za ljubav“ je ime prodavnice u kojoj pored neobičnih poklona i dekorativnih rekvizita za venčanja smišlja, kreira i prodaje prava čudesa.

Pomoć je stigla u najtežim trenucima

– Jako sam uzbuđena što ste mi došli. Živim sa svešću o tome da sam posle godina i godina golgote krenula u jedan sasvim novi život i počela da krčim svoj put. Trebalo mi je vremena da prihvatim da s punim pravom mogu da kažem da sam samostalna preduzetnica koja se bavi proizvodnjom, organizacijom i dekoracijom za sve vrste svečanosti. Kada je posao u pitanju, nisam se uplašila ni pandemije jer nikada u životu nisam živela ušuškano. Borba mi je urođeno stanje – kaže Slađa dok razgledamo njenu bajkovitu radnju.

Trnovitim putem preduzetništva ide čvrstim koracima, puna samopouzdanja i vere u to da je došlo vreme da pokaže šta sve može. Kaže da nije bilo lako, a zna da bi bilo nemoguće bez pomoći prijatelja.

– Neizmernu zahvalnost osećam prema ljudima i organizacijama koji su mi dali priliku da otvorim novo poglavlje u životu. Pre svih tu su divni Vladimir i ljudi iz Udruženja Roma Braničevskog okruga – URBO. Oni su mi bili jedina porodica kada sam iz Velikog Gradišta stigla u ovaj grad. Počele su da mi se dešavaju i lepe stvari.
zahvaljujući Projektu Nemačke razvojne saradnje „Inkluzija Roma i drugih marginalizovanih grupa u Srbiji“. Oni su u saradnji sa Gradom Požarevcem i Udruženjem Roma, pokrenuli aktivnosti koje obuhvataju i „start-up“ projekte za osnaživanje žena, Roma i Romkinja ali i drugih ugroženih ljudi.

Slađana je pre dve godine u okviru tog projekta na brojnim treninzima i radionicama savladala veštine za koje pre toga nije ni znala. Naučila je da piše projekte, kako da prezentuje ono što sama proizvede, da vodi poslovanje, savladala veštine komunikacije i prodaje, računarski se potpuno opismenila...

Želela sam da učim i da u tome nađem spas

– Imala sam ogromnu želju da učim i ta želja me ne napušta. Ne mogu vam opisati sreću koju osetim kad savladam nešto novo. Mnogima je sve to bilo dostupno celog života, a ja sam te novine u ovim godinama prigrlila s takvom radošću koju je teško opisati. Danas ne mogu da zamislim rad bez računara, a bilo je jako teško shvatiti ono što mi je sada rutina. Bilo je nas desetak učesnika programa i svi smo krenuli sa istog, niskog nivoa znanja i poslovnih iskustava. Međusobno smo se hrabrili i radovali svakom, i najmanjem uspehu. Pa zamislite samo kolika je sreća kada sam otvorila svoju prvu imejl adresu u životu – smeje se Slađa koja danas brojne poslove obavlja preko računara.

I danas su u kontaktu i jedni drugima najveća podrška. Kad zapne, tu su i predavači kojima mogu da se obrate.

– Ljudi ne razumeju da su neke, za njih banalne, stvari nama predstavljale problem. Sećam se da sam, ugovarajući jedan posao, dobila zahtev da pošaljem svoj portfolio. Mislim se, šta je to, a onda pozovem bivšeg predavača i sve mi razjasni. To je neprocenjivo.

Biću aranžer o kome će se pričati

Projekat je obezbedio CNC mašinu uz pomoć koje Slađana proizvodi prelepa pakovanja za poklone, kutije, novogodišnje ukrase, logotipe... i još jednu mašinu za pravljenje girlandi od balona. Sa sinom Stefanom koji joj je, kaže, jedina porodica stalno smišlja novo i lepše. Trude se da zajedno osmisle nove poklone kojima će ljude i kompanije usrećiti za razna slavlja, praznike i rođendane.

– Možda će zvučati neskromno, ali nas dvoje ćemo raditi na tome da ovaj naš logo „Sve za ljubav“ postane svetski brend. Zaljubljena sam u dizajn i u lepo i želim da postanem aranžer o kome će se pričati. Baš kao što su kuvari postali zvezde, mogu i ja da postanem zvezda među aranžerima. Njih još nema – priča šaljivo, ali s odlučnim izrazom na licu.

S ponosom kaže da je imala tremu kada je prvi put radila cvetne aranžmane za radnju i reviju naše poznate kreatorke Verice Rakočević. Pamti je kao ženu ogromne snage koja joj je velika inspiracija.

Sve što je lepo bilo mi je nedostupno i zabranjeno

Ljubav prema lepom Slađa nosi u sebi od malena, ali joj je sve lepo bilo nedostupno, čak zabranjeno. Život je nije mazio. Majka je mlada umrla, a otac ju je obišao samo jednom dok je odrastala sa babom i dedom u Velikom Gradištu.

– Sećam se da sam umela zadivljeno da gledam u lepu igračku, haljinu ili auto, a baba bi mi rukom poklopila oči i rekla: „Ne gledaj, to nije za tebe“. Kasnije, kada je trebalo birati srednju školu, nisu hteli ni da čuju da upišem dizajnersku. Tako sam postala poljoprivredni tehničar, ali ni sa tim nikada nisam mogla da se zaposlim. Radila sam sve što sam mogla, u prodavnici kora za pitu, bila sam trgovac... Sve što sam mogla samo da zaradim manje od najmanje plate. Udala sam se sa 20 godina i brzo shvatila da je to bio loš izbor. Ipak, u tom braku sam ostala do 36. godine. Sputavana, omalovažavana... Mnogo je bilo teško moje odrastanje i život u braku, ali još nisam spremna da pričam o svim zlostavljanjima... – kaže sa suzama u očima, ali odlučna da im ne dozvoli da krenu niz lice.

– Ne volim da se vraćam na sve to. Osim mog sina, jedino lepo iz tog perioda je rad u cvećari. Tu sam sebi pokazala šta sve mogu jer sam prvi put bila okružena lepotom cveća. Tu su se rodile moje prve želje i ambicije. Ali, najvažnija odluka u mom životu bila je kada sam sve prekinula i preselila se sa sinom u Požarevac, svesna da sama žena sa detetom ne može ništa lepo da očekuje, ali sam bila rešena da se borim. Sva vrata su mi bila zatvorena dok nisam došla do Udruženja Roma. Meni je trebao spas, a oni su me oberučke prihvatili, razumeli, pružili ljubav kakvu imate u srećnoj porodici i šansu da krenem od nule. Postali su moj oslonac i moji spasitelji i na tome sam im večno zahvalna.

Biću podrška ženama koje se bore

Slađa se od kad zna za sebe bori sa predrasudama o Romima, a danas iz iskustva zna da je još teže biti žena bez muškog zaleđa, kojoj god etničkoj zajednici da pripada.

– Organizacija proslava podrazumeva komunikaciju sa vlasnicima restorana, poslovnih prostora, sa muzičarima i fotografima, a to su uglavnom muškarci. Ponosna sam na sebe što sam uspela da izgradim sa njima dobar poslovni odnos pun uvažavanja. Borila sam se kao lavica za takav odnos. Saplitanja koja su postojala samo su mi davala snagu da idem dalje. Sva ta iskustva su mi vetar u leđa da jednog dana ja budem ta koja će pružiti podršku ženama koje se bore sa sličnim problemima.